Srce mu je Voljenim ispunjeno,
u njemu nema nista vise,
On venama njegovim tece,
Dost u njemu dise!
Asici ne mogu osjetiti miris
ili boju svoga bica,
Njemu je predan onaj opijen od Njegovog pica!

Prazno im je srce od zelja,
za krunom i vlascu,
pohlepa i pozude odavno napustise njihovu bascu.
Oni samo s Njim govore,
samo zbog Njega zive,
samo od Njega traze,
samo se Njemu dive.

Vec odavno su racun o sebi izgubili,
oni zive samo zarad ljubavi.
Na put sirovi krenuse,
a sada su peceni,
bice svoje izgubise, srcem sagoreni!